Articles

 

Sokolstvo je predstavljalo narodno-vaspitnu organizaciju koju je osnovao Miroslav Tirš. To je bio originalni sistem gimnastike koji se u Češkoj pojavljuje pola veka posle pojave glavnih buržoaskih sistema gimnastike u Evropi, kao vid borbe slovenskih naroda protiv germanizacije, za oslobođenje i nacionalno ujedinjenje. Sokolstvo se proširilo po svim slovenskim zemljama, odmah nakon osnivanja, 1862. godine. Po Tiršovom učenju predviđeno je za sve slojeve društva,  označava telesno i moralno vaspitanje čitavog naroda - „njegovo vaspitanje do snage, junaštva, plemenitosti i veće otpornosti, pa radi toga mora težiti za tim, da konačno sav narod uđe u sokolski krug.“

Miroslav Tirš

Sl1

Vodilo se računa o njihovom vaspitanju, o informisanju i usađivanju pravih istina o životu, o otadžbini, o društvu, o slovenstvu i čovečanstvu. Osnovna ideja Sokolstva bila je, do najvišeg stepena doveden, harmoničan razvoj koje je podrazumevalo skladno telesno, moralno i duševno oplemenjivanje ličnosti. Izuzetna uloga ogleda se u prosvetnom, kulturnom i fizičkom životu omladine, a predstavlja sinonim za masovnost i raznovrsnost telesnog i duhovnog razvoja najšireg sloja građanstva, bez obzira na klasnu, versku ili nacionalnu pripadnost. Da bi se podstaklo nacionalno oslobođenje Južnih Slovena, pokret je dobio naziv „Soko“ kako bi i po nazivu bio što privlačniji južnoslovenskim narodima kojima je ptica soko, prema srpskim narodnim pesmama, bila oličenje hrabrosti, smelosti, okretnosti i težnje za slobodom. 
   „Soko“ u narodnim pesmama, naš narod uzeo je kao oličenje junaštva, hitrine, lepote i smelosti. Kada guslar opeva zvonki glas junakov,  on ga poredi sa „kliktanjem sokola“; majka Jugovića ima „devet sina, devet sokolova“; Boško Jugović na Kosovu razgoni „Turke na buljuke, kao ptica soko golubove“; a kada se Banović Strahinja obuče, „okiti se jedan srpski soko“.
Atraktivnost javnih vežbi i masovnih defilea koristi se za aktivan uticaj na šire narodne mase. Prihvata se uniforma sa obeležjima, tada u Evropi popularnog, Garibaldijevog pokreta "crvene košulje". U nastojanju da okupi ceo narod sokolstvo je nastupilo s liberalnim parolama francuske revolucije (sloboda, bratstvo, jednakost).

1
2
3
4
5
6
7
8
9
1/9 
start stop bwd fwd

U istoriji sokolstva, veliki značaj ima Prvi sokolski slet, koji je organizovao i vodio Miroslav Tirš, 1882. godine u Pragu. Ovaj slet imao je izvanredan značaj u istoriji sokolstva jer je predstavljao prvu praktičnu potvrdu vrednosti novostvorenog sistema. Zahvaljujući ovom sletu, Tiršov sistem je počeo da se primenjuje i u drugim zemljama. Sokolski pokret preko atraktivnih uličnih defilea, masovnih i veoma privlačnih i spektakularnih sletova, imao je snažan ideološki uticaj, ne samo na aktivne učesnike, nego i na ogroman broj posmatrača koji su redovno pratili sokolske priredbe. Uvodi se demokratija u ophođenju unutar društva (oslovljavanje sa „ti“, „brate“, „sestro“ itd. ), na uniforme se kače nacionalni simboli, organizuju se pokrajinski i svesokolski sletovi i osnivaju se zajednička rukovodstva (Slovenski sokolski savez).

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
01/10 
start stop bwd fwd


Vremenom smo sredstva, metode i forme rada  menjali u skladu s novonastalim potrbama ali   dajemo sve od sebe da cilj i svrha postojanja bude ostvarena.

1
2
3
4
6
7
8
9
1/8 
start stop bwd fwd

 


Notice: Undefined variable: useDefList in /home4/gym021/public_html/gimnastika-ns.rs/templates/td_gemenis/html/com_content/article/default.php on line 116
TOP